Nordijska ishrana sprečuje dijabetis i kardio bolesti

Nordijska ishrana sprečuje dijabetis i kardio bolesti

Naučnici su dokazali dragocen uticaj nordijske ishrane za ljude koji boluju od srčanih bolesti, kao i za dijabetičare. Šta je „nordijska ishrana“?

Nordijska ishrana je zasnovana na tradicionalnoj hrani zemlja sa hladnom klimom. Dokazano je da je takva hrana smanjuje rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma. Ovo je zaključak autora velikog istraživanja koje je sprovedeno na univerzitetu Lund (Švedska). Rezultat je bio objavljen u časopisu „Journal of Internal Medicine“.

Nordijska ishrana uključuje repičino ulje, severno jagodasto voće, kao što su: brusnica, borovnica, močvarna jagoda, korenasto povrće, pasulj, više vrsta kupusa, orasi, meso divljih životinja i ptica. Nedeljno tri porcije ribe koje žive u hladnim vodama (haringa, bakalar, losos), kaše ili žitarica od celog zrna i niskomasni mlečni proizvodi.

U istraživanju o uticaju takve ishrane na zdravlje su prisustvovali 309 ljudi sa znacima metaboličkog sindroma (preteča dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti). Prosečna starost učesnika - 55 godina, 67 posto od njih su bile žene. Za vreme istraživanja su neki od učesnika strogo držali tokom pola godine skandinavski način ishrane, a ostali su umesto repičnog ulja upotrebljavali maslac, a osim toga su značajno manje jeli voća i povrća, a nisu bili ograničeni ni u crvenom mesu i belom hlebu.

Nakon ovog perioda (6 meseci) utvrđeno je da se telesna težina učesnika nije promenila, ostala je na istom nivou, takođe su na istom ostali krvni pritisak i insulinska osetljivost.
Međutim, značajne promene su detektovane u nivou i sastavu holesterola kod učesnika obe grupe – kod onih koji su strogo držali skandinavsku dijetu nivo "dobrog" visokomolekularnog holesterola u krvi je bio povećan, dramatično smanjujući nivo "lošeg" niskomolekularnog holesterola.

Pored toga, kod onih koji nisu držali nordijski način ishrane tokom 6 meseci, nivo interleukina-1 (IL-1) je bio povećn, dok je kod onih koji su pratili dijetu smanjen. IL-1 je biomarker procesa upaljenja, koji su karakteristični kod pre-dijabetnog stanja.
Sada autori žele da nastave ispitivanje uticaja skandinavske ishrane na zdravlje, da saznaju kako to utiče na smanjenje indeksa telesne mase.

Primer menija skandinavske dijete:

Doručak:
Kaša sa bobicama (sa malomasnim mlekom), musli sa jogurtom, omlet sa spanaćem (pečen u rerni).

Drugi doručak:
Čufte od posnog mesa sa sendvičem od ražanog hleba sa niskomasnom šunkom (ili jetrenom paštetom), šaka badema.

Varijante ručka:
Čorbe: riblja čorba, supa od povrća, čorba od cvekle.
Glavna jela: pečeni u sopstvenom soku losos sa pirinčem, nemasna šnicla sa brokolijem, kuvani krompir sa povrćem i pečurkama (možete kuvati u malom sosu od kisele pavlake), dinstane tikvice i kuvano posno meso, rižoto od braon pirinča sa pečurkama, grašak ili pasulj sa kuvanom ribom, palenta sa gulašom od posnog mesa.
Salate: salata od kuvane cvekle sa belim lukom i orasima, salata od belog kupusa (ili bundeve) sa šargarepom i jabukom, salata od crvenog kupusa sa šargarepom i crnim lukom, salata od crne rotkve, salata od alge. Sve salate možete preliti sa malo biljnog ulja.
Napomena: možete da izaberete bilo koja dva jela sa spiska, na primer, da je u meniju za 1 dan: supa i salata ili glavno jelo i salata, ali ne zaboravite istovremeno da veličina porcije ne sme da bude više od 250-300 gr.

Užina:
Pečene jabuke, jogurt ili domaći puding, bobice, badem.

Večera:
Povrće i posno meso na pari, paprikaš (ili pečena piletina ili riba na pari).

Ocena: 4
Dodato: 04.06.2013